СТРАДАЊЕ НАРОДА ОПШТИНЕ ШИПОВО У УСТАШКОЈ ОФАНЗИВИ 3–10. СЕПТЕМБРА 1941. ГОДИНЕ
DOI:
https://doi.org/10.63356/978-99997-40-02-9_011Кључне речи:
предратно стање, успостављање окупационе власти, устанак народа, усташка офанзива, масовни злочини (јањски мученици), улога женаСажетак
Рад у уводном делу доноси приказ основних карактеристика општине Шипово из предратне и ратне административне поделе. Посебно су приказани основни подаци о предратном стању и успостављању окупаторске власти у Јајцу као тадашњем средишту Велике жупе Пливе и Раме, а затим и Шипову коме су административно припадале области Јања и Пљеве. Описани су услови у којима је самоорганизован и организован устанак у Јању и Пљеви. Он је почивао на испољеној самоиницијативи, док су важну улогу одиграле партијске ћелије и истакнути појединци који су се ставили на чело устаничких група и јединица. Као реакција на устанак уследила је усташка офанзива – нападна операција на Јањ и Пљеву. Она је у почетном распореду имала кружну основицу, са карактеристикама напада са артиљеријском и авијацијском подршком и дејствима по дубини тадашње слободне територије. Паралелно с тим приказане су и основне карактеристике одбране устаничких јединица. У посебном делу рада смо набројали карактеристичне примере масовних злочина над јањским и пљевским мученицима – невиним људима: старим и немоћним, женама и децом. Посебна пажња је дата улози жена – хероина и рата и мира. Указано је на њихове жртве и бригу о породици, деци, болесним људима, рањеницима и борцима уопште.