СТРАТИШТА СРПСКОГ НАРОДА У БИХАЋКОМ КРАЈУ ТОКОМ ПОСТОЈАЊА НДХ И КОРАК КА УТВРЂИВАЊУ УКУПНОГ БРОЈА ЖРТАВА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
DOI:
https://doi.org/10.63356/978-99997-40-02-9_012Кључне речи:
Бихаћ, Велика жупа Крбава и Псат, НДХ, злочин, стратиштеСажетак
Убрзо након оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ), у Босанској Крајини се стварају органи власти те државе. Страшни злочини над Србима и Јеврејима бихаћког краја почињу одласком италијанских војних и цивилних власти 18. маја 1941. године. Кроз временску линију рад приказује злочине почињене над Србима и малобројним Јеврејима током четири периода: од стварања органа НДХ и локалне организације усташког покрета, потом од 17. јуна када је именован Пријеки суд за Велику жупу Крбава и Псат као оруђе казненоправног система НДХ, затим од 14. јула и именовања другог састава суда када почињу масовна стрељања мушкараца у Бихаћком пољу. Четврти период почиње оружаним отпором када настају сурове одмазде над живљем села у којима су жене, деца, стара лица и понеки мушкарац. Укупан број страдалих Срба у бихаћком крају, прве године рата, прелази 26.000 мушкараца, жена, деце и стараца. Злочини у бихаћком крају су организовани раније, масовније и суровије у односу на друге делове НДХ, јер је Бихаћ био средиште области већински насељене Србима.