МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА СА ЈАЊСКЕ ВИСОРАВНИ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Сажетак

Jaњска висораван је безводна кречњачка област, која се налази у југозападном делу Босне и Херцеговине, у саставу општине Шипово и припада ентитету Република Српска. Она захвата површину од 346,9 км² и по средини је дели река Јањ којa се са десне стране улива у реку Пливу. Природним прстеном – густом четинарском шумом, она је омеђена од суседних општина: Јајце, Доњи Вакуф, Купрес и Гламоч. Због специфичног географског положаја у односу на рељеф који је окружује одомаћио се  израз – Јањска долина. До 1953. године она је била засебна географска, историјска, етничка и културолошка целина. Од те године она улази у састав шире административне целине и чини 80% општине Шипово. Нестајање, расељавање становништва са Јањске висоравни започето је у ратним годинама 1941. и 1942, када су непријатељске војне снаге у значајној мери потпомогнуте усташама убиле 25% становника Јања. Након страдања, расељавање становништва са Јањске висоравни се одвијало непосредно после завршетка Другог светског рата, кроз процес колонизације. У том организованом миграционом процесу учешћа је узело 230 колонистичких породица из Јања, а депопулација становништва наставила се кроз неорганизована појединачна пресељавања током 60-их и 70-их година XX века, која су по обиму далеко превазишла колонизациони миграциони талас.