Byzantine Emperors Andronikos II and Andronikos III Palaiologos in the Workings of Serbian Medieval Writers
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2324151BKeywords:
Byzantium, emperors, Andronikos II Palaiologos, Andronikos III Palaiologos, Serbian medieval writersAbstract
News about the Byzantine emperor Andronikos II Palaiologos is provided by various Serbian medieval sources. Most information about him is offered by the hagiographies of Serbian rulers and church dignitaries. Thus, his name is mentioned in the Life of King Milutin, written by the latter Serbian Archbishop Danilo II, and in the Life of King Stefan Dečanski, authored by Danilo’s first successor, whose name is unknown. Data about this emperor is also provided by two hagiographies created in the 15th century, whose authors are Gregory Tsamblak and Bishop Marko Pećki. Furthermore, the name of Andronikos II Palaiologos is mentioned on several occasions in old Serbian records and inscriptions. All Serbian medieval writers provide distinctly positive testimonies about Andronikos the Elder, emphasizing his piety, faithfulness, holiness, and ambition. The reasons for such perceptions lie in the fact that the mentioned Byzantine emperor was the father-in-law of King Stefan Uroš II Milutin, and that he treated his exiled son and subsequent heir Stefan Uroš III very benevolently during his six-year exile in Constantinople. Interestingly, the personality of Andronikos II Palaiologos is much better perceived in Serbian medieval literature than in Byzantine, where there are authors who were not satisfied with all segments of the long, and occasionally burdensome reign of Andronikos II Palaiologos. On the other hand, the personality of Andronikos the Younger is mentioned in proportionately fewer Serbian historical sources of this epoch. First of all, it is mentioned in the Life of King Stefan Dečanski, and then in the Life of King Dušan, composed by the first successor of Danilo, whose name is unknown. In addition to these hagiographic sources, the name of Andronikos III Palaiologos is mentioned in the historiographic work of Konstantin Mihailović from Ostrovica. The impression is that Serbian medieval writers had a negative opinion about Andronikos the Younger. The causes of their dissatisfaction can be partially linked to the emperor’s foreign policy directed against the interests of the Serbian state. However, it cannot be ignored that Serbian medieval writers also viewed Andronikos III through the prism of his relationship with Andronikos II. Not forgetting the fact that Andronikos the Elder and his grandson, Andronikos the Younger, led a nearly decade-long civil war, they portrayed the young emperor in a negative context.
References
Bosch, Ursula Victoria. Kaiser Andronikos III. Palaiologos. Versuch einer Darstellung der byzantinischen Geschichte in den Jahren 1321–1341. Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert, 1965.
Cantacuzeni, Ioannis, eximperatoris. Historiarum libri IV. Volumen I. Cura Ludovici Schopeni. Bonnae: Weberi, 1828. Dölger, Franz. Regesten der Kaiserurkunden des Oströmischen Reiches von 565 1453. 4 teil: Regesten von 1282–1341. München, Berlin: C. H. Beck, 1960.
Gregorae, Nicephori. Byzantina Historia. Volumen I-II. Cura Ludovici Schopeni. Bonnae: Weberi, 1829-1830.
Gregory, Timothy E. “Herakleia in Thrace.” In The Oxford Dictionary of Byzantium, II, edited by Aleksander P. Kazhdan, 919. New York – Oxford: Oxford University Press, 1991.
Kazhdan, Aleksander P. “Herakleia Pontike.” In The Oxford Dictionary of Byzantium, II, edited by Aleksander P. Kazhdan, 919. New York – Oxford: Oxford University Press, 1991.
Laiou, Angeliki E. Constantinople and the Latins. The Foreign Policy of Andronicus II 1282–1328. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 1972.
Stojkovski, Boris, i Boris Babić. “Blessed Elisabeth of Hungary-wife of king Milutin.” U Sveti kralj Milutin i njegovo doba, istorija, književnost, umetnost, tematski zbornik međunarodnog naučnog skupa “Kralj Milutin i doba Paleologa: istorija, književnost i kulturno nasleđe, Skoplje 24-26. oktobar 2021”, uredili Jasmina S. Ćirić i Srboljub Ubiparipović, 103-119. Kragujevac: Kalenić, 2023.
Архиепископ Данило и други. Животи краљева и архиепископа српских. Приредио Ђура Даничић. Загреб: Штампарија Светозара Галца, 1866.
Бабић, Борис. «Византија у дјелима српских средњовјековних писаца.» Докторска дисертација, Филозофски факултет, Бања Лука, 2015.
Бабић, Борис. «Негативне перцепције о византијским царевима Андронику I и Михаилу VIII у дјелима српских средњовековних писаца.» Иницијал. Часопис за средњовековне студије 8 (2020): 27-37.
Бабић, Борис. «Перцепција Константина Великог у хагиографијама посвећеним Стефану Дечанском.» У Српски историјски часопис, VI (2023): 13-30.
Благојевић, Милош. «Сродствена терминологија и хијерархија владара у списима Константина Филозофа и његових савременика.» Зборник радова Византолошког института 39 (2001/2002): 225-235.
Богдановић, Димитрије. «Григорије Цамблак, Житије краља Стефана Дечанског.» У Старе српске биографије, 203-228. Београд: Просвета, 1968.
Богдановић, Димитрије. Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга, 1980.
Вељковић, Жарко Б. «О надимку Милутиновог великог војводе Новака, Гребострек.» У Свети краљ Милутин и његово доба, историја, књижевност, уметност, тематски зборник међународног научног скупа «Краљ Милутин и доба Палеолога: историја, књижевност и културно наслеђе, Скопље 24-26. октобар 2021», уредили Јасмина С. Ћирић и Србољуб Убипариповић, 137-147. Крагујевац: Каленић, 2023.
Данијел, Гордон Мак. «Генезиз и састављање Даниловог зборника.» У Архиепископ Данило II и његово доба, уредио Војислав Ј. Ђурић, 217-224. Београд: САНУ, 1991.
Данијел, Гордон Мак. «Житије краља Стефана Дечанског.» У Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 7, 27-79. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга, 1989.
Динић, Михаило. «За хронологију освајања византијских градова.» Зборник радова Византолошког института 4 (1956): 1-10.
Динић, Михаило. «Однос краља Милутина и Драгутина.» Зборник радова Византолошког Института 3 (1955): 49-82.
Ђурић, Војислав Ј. Византијске фреске у Југославији. Београд: Југославија, 1974.
Ђурић, Иван. «Теодор Метохит.» У Византијски извори за историју народа Југославије, VI, уредили Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић, 77-143. Београд: Византолошки институт, 1986.
Ђуровић, Зоран. «Агиографска методологија Данила II у Житију краља Милутина.» У Седам векова од упокојења Светог краља Милутина, тематски зборник, уредио Влада Станковић.
Живановић, Ђорђе. «Јаничарове успомене или Турска хроника Константина Михаиловића из Островице.» У: Споменик Српске краљевске академије, CVII, Одељење друштвених наука, нова серија 9. Београд: Српска академија наука и уметности, 1959.
Живковић, Војислав. Српски краљеви Драгутин и Милутин. Докторска дисертација, Ниш: Центар за црквене студије, Врање: Свеправославно друштво «Свети Јустин Ћелијски и Врањски», 2021.
Живојиновић, Мирјана. «Житије архиепископа Данила као извор за ратовање Каталанске компаније.» Зборник радова Византолошког Института 18 (1980): 251-272.
Јиречек, Константин, и Јован Радонић. Историја Срба, I. Београд: Научна књига, 1952.
Коматина, Предраг. «О првом браку краља Милутина.» Зборник радова Византолошког института 57 (2020): 45-59.
Максимовић, Љубомир. «Да ли је Симонида Палеологина била пета супруга краља Милутина.» У Византијски свет и Срби, 343-349. Београд: Историјски институт, 2008.
Марјановић, Драгољуб. «Свеправославно друштво ‹Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски.›» Врање, 2022, 227-235.
Мирковић, Лазар, и Павле Поповић, уред. Старе српске биографије XV и XVII вијека, Цамблак, Константин, Пајсије. Београд: Српска књижевна задруга, 1936.
Мирковић, Лазар. «Архиепископ Данило.» У Животи краљева и архиепископа српских, предговор написао Никола Радојчић. Београд: Српска књижевна задруга, 1935.
Николић, Маја, и Бојана Павловић. «Слика Михаила VIII у делима историчара епохе Палеолог.» Зборник радова Византолошког института 54 (2017): 143-181.
Острогорски, Георгије. Историја Византије. Београд: Народна књига, 1998.
Радић, Радивој. «Сфранцес Палеолог-просопографска белешка.» У Зборник радова Византолошког института 29-30 (1991): 193-204.
Радић, Радивој. «Цариград у српским средњовековним изворима.» У Радови, часопис за хуманистичке и друштвене науке 14 (2011): 13-48.
Радић, Радивој. Време Јована V Палеолога 1332-1391. Београд: САНУ, 1993.
Радић, Радивој. Друго лице Византије, неколико споредних тема. Београд: Еволута, 2014.
Радић, Радивој. Страх у позној Византији 1180-1453, I. Београд: Стубови културе, 2000.
Радојичић, Ђорђе. «Старац Григорије.» У Богословље 2 (1927): 314-315.
Станковић, Влада. Краљ Милутин 1282-1321. Београд: Фреска, 2012.
Станковић, Влада. Милутин свети краљ. Београд: Вукотић Медиа, 2022.
Стојановић, Љубомир. Записи и натписи. I-II. Београд: Српска академија наука и уметности, 1902. Репринт 1982.
Трифуновић, Ђорђе. «Византијско књижевно наслеђе.» У Стара српска књижевност, Основи, 157-219. Београд: Чигоја, 2009.
Трифуновић, Ђорђе. «Житије светог патријарха Јефрема од епископа Марка.» Анали Филолошког факултета 7 (1967): 67-74.
Трифуновић, Ђорђе. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Вук Караџић, 1990.
Ћирковић, Сима, и Божидар Ферјанчић. Стефан Душан, краљ и цар 1331-1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.
Ћирковић, Сима. «Владавина Стефана Уроша III Дечанског.» У Историја српског народа, I, 496-510. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.
Ћирковић, Сима. «Јован Кантакузин.» У Византијски извори за историју народа Југославије, VI, уредили Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић, 297-353. Београд: Византолошки институт, 1986.
Ћирковић, Сима. «Нићифор Григора.» У Византијски извори за историју народа Југославије, VI, уредили Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић, 145-223. Београд: Византолошки институт, 1986.
Ћирковић, Сима. «Унутрашња политика краља Милутина.» У Историја српског народа, I, 462-475. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.
Ферјанчић, Божидар. «Михаило IX Палеолог (1277-1320).» Зборник Филозофског факултета у Београду, XII-1 (1974): 333-356.
Ферјанчић, Божидар. «Освајачка политика краља Душана.» У Историја српског народа, I, 511—523. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.
Шафарик, Јанко. «Живот краља Стефана Дечанског.» Гласник Друштва српске словесности 11 (1859): 43-94.
Downloads
Published
License
Copyright (c) 2024 Boris Babić
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
