Византијски цареви Андроник II и Андроник III Палеолози у дјелима српских средњовјековних писаца
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2324151BКључне речи:
Византија, цареви, Андроник II Палеолог, Андроник III Палеолог, српски средњовјековни писциСажетак
Основни циљ рада је да покаже начин на који су византијски цареви Андроник II Палеолог и Андроник III Палеолог приказани у дјелима српских средњовјековних писаца. Под синтагмом српски средњовјековни писци у овом раду су обухваћени аутори житија средњовјековних српских владара и високих црквених великодостојника, записи и натписи, те историјско дјело Константина Михаиловића из Островице. Српски писци су имали различите представе о поменутим византијским владарима. Занимљиво је да су Андроник Старији и његов унук Андроник Млађи дијаметрално супротно перципирани у српској средњовјековној књижевности. Док је Андроник II описан у изразито позитивном контексту, вијести о Андронику III су негативније. У раду су показани и разлози који су навели српске хагиографе да формирају такве перцепције о овим византијским царевима.
Референце
Bosch, Ursula Victoria. Kaiser Andronikos III. Palaiologos. Versuch einer Darstellung der byzantinischen Geschichte in den Jahren 1321–1341. Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert, 1965.
Cantacuzeni, Ioannis, eximperatoris. Historiarum libri IV. Volumen I. Cura Ludovici Schopeni. Bonnae: Weberi, 1828. Dölger, Franz. Regesten der Kaiserurkunden des Oströmischen Reiches von 565 1453. 4 teil: Regesten von 1282–1341. München, Berlin: C. H. Beck, 1960.
Gregorae, Nicephori. Byzantina Historia. Volumen I-II. Cura Ludovici Schopeni. Bonnae: Weberi, 1829-1830.
Gregory, Timothy E. “Herakleia in Thrace.” In The Oxford Dictionary of Byzantium, II, edited by Aleksander P. Kazhdan, 919. New York – Oxford: Oxford University Press, 1991.
Kazhdan, Aleksander P. “Herakleia Pontike.” In The Oxford Dictionary of Byzantium, II, edited by Aleksander P. Kazhdan, 919. New York – Oxford: Oxford University Press, 1991.
Laiou, Angeliki E. Constantinople and the Latins. The Foreign Policy of Andronicus II 1282–1328. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 1972.
Stojkovski, Boris, i Boris Babić. “Blessed Elisabeth of Hungary-wife of king Milutin.” U Sveti kralj Milutin i njegovo doba, istorija, književnost, umetnost, tematski zbornik međunarodnog naučnog skupa “Kralj Milutin i doba Paleologa: istorija, književnost i kulturno nasleđe, Skoplje 24-26. oktobar 2021”, uredili Jasmina S. Ćirić i Srboljub Ubiparipović, 103-119. Kragujevac: Kalenić, 2023.
Архиепископ Данило и други. Животи краљева и архиепископа српских. Приредио Ђура Даничић. Загреб: Штампарија Светозара Галца, 1866.
Бабић, Борис. «Византија у дјелима српских средњовјековних писаца.» Докторска дисертација, Филозофски факултет, Бања Лука, 2015.
Бабић, Борис. «Негативне перцепције о византијским царевима Андронику I и Михаилу VIII у дјелима српских средњовековних писаца.» Иницијал. Часопис за средњовековне студије 8 (2020): 27-37.
Бабић, Борис. «Перцепција Константина Великог у хагиографијама посвећеним Стефану Дечанском.» У Српски историјски часопис, VI (2023): 13-30.
Благојевић, Милош. «Сродствена терминологија и хијерархија владара у списима Константина Филозофа и његових савременика.» Зборник радова Византолошког института 39 (2001/2002): 225-235.
Богдановић, Димитрије. «Григорије Цамблак, Житије краља Стефана Дечанског.» У Старе српске биографије, 203-228. Београд: Просвета, 1968.
Богдановић, Димитрије. Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга, 1980.
Вељковић, Жарко Б. «О надимку Милутиновог великог војводе Новака, Гребострек.» У Свети краљ Милутин и његово доба, историја, књижевност, уметност, тематски зборник међународног научног скупа «Краљ Милутин и доба Палеолога: историја, књижевност и културно наслеђе, Скопље 24-26. октобар 2021», уредили Јасмина С. Ћирић и Србољуб Убипариповић, 137-147. Крагујевац: Каленић, 2023.
Данијел, Гордон Мак. «Генезиз и састављање Даниловог зборника.» У Архиепископ Данило II и његово доба, уредио Војислав Ј. Ђурић, 217-224. Београд: САНУ, 1991.
Данијел, Гордон Мак. «Житије краља Стефана Дечанског.» У Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 7, 27-79. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга, 1989.
Динић, Михаило. «За хронологију освајања византијских градова.» Зборник радова Византолошког института 4 (1956): 1-10.
Динић, Михаило. «Однос краља Милутина и Драгутина.» Зборник радова Византолошког Института 3 (1955): 49-82.
Ђурић, Војислав Ј. Византијске фреске у Југославији. Београд: Југославија, 1974.
Ђурић, Иван. «Теодор Метохит.» У Византијски извори за историју народа Југославије, VI, уредили Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић, 77-143. Београд: Византолошки институт, 1986.
Ђуровић, Зоран. «Агиографска методологија Данила II у Житију краља Милутина.» У Седам векова од упокојења Светог краља Милутина, тематски зборник, уредио Влада Станковић.
Живановић, Ђорђе. «Јаничарове успомене или Турска хроника Константина Михаиловића из Островице.» У: Споменик Српске краљевске академије, CVII, Одељење друштвених наука, нова серија 9. Београд: Српска академија наука и уметности, 1959.
Живковић, Војислав. Српски краљеви Драгутин и Милутин. Докторска дисертација, Ниш: Центар за црквене студије, Врање: Свеправославно друштво «Свети Јустин Ћелијски и Врањски», 2021.
Живојиновић, Мирјана. «Житије архиепископа Данила као извор за ратовање Каталанске компаније.» Зборник радова Византолошког Института 18 (1980): 251-272.
Јиречек, Константин, и Јован Радонић. Историја Срба, I. Београд: Научна књига, 1952.
Коматина, Предраг. «О првом браку краља Милутина.» Зборник радова Византолошког института 57 (2020): 45-59.
Максимовић, Љубомир. «Да ли је Симонида Палеологина била пета супруга краља Милутина.» У Византијски свет и Срби, 343-349. Београд: Историјски институт, 2008.
Марјановић, Драгољуб. «Свеправославно друштво ‹Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски.›» Врање, 2022, 227-235.
Мирковић, Лазар, и Павле Поповић, уред. Старе српске биографије XV и XVII вијека, Цамблак, Константин, Пајсије. Београд: Српска књижевна задруга, 1936.
Мирковић, Лазар. «Архиепископ Данило.» У Животи краљева и архиепископа српских, предговор написао Никола Радојчић. Београд: Српска књижевна задруга, 1935.
Николић, Маја, и Бојана Павловић. «Слика Михаила VIII у делима историчара епохе Палеолог.» Зборник радова Византолошког института 54 (2017): 143-181.
Острогорски, Георгије. Историја Византије. Београд: Народна књига, 1998.
Радић, Радивој. «Сфранцес Палеолог-просопографска белешка.» У Зборник радова Византолошког института 29-30 (1991): 193-204.
Радић, Радивој. «Цариград у српским средњовековним изворима.» У Радови, часопис за хуманистичке и друштвене науке 14 (2011): 13-48.
Радић, Радивој. Време Јована V Палеолога 1332-1391. Београд: САНУ, 1993.
Радић, Радивој. Друго лице Византије, неколико споредних тема. Београд: Еволута, 2014.
Радић, Радивој. Страх у позној Византији 1180-1453, I. Београд: Стубови културе, 2000.
Радојичић, Ђорђе. «Старац Григорије.» У Богословље 2 (1927): 314-315.
Станковић, Влада. Краљ Милутин 1282-1321. Београд: Фреска, 2012.
Станковић, Влада. Милутин свети краљ. Београд: Вукотић Медиа, 2022.
Стојановић, Љубомир. Записи и натписи. I-II. Београд: Српска академија наука и уметности, 1902. Репринт 1982.
Трифуновић, Ђорђе. «Византијско књижевно наслеђе.» У Стара српска књижевност, Основи, 157-219. Београд: Чигоја, 2009.
Трифуновић, Ђорђе. «Житије светог патријарха Јефрема од епископа Марка.» Анали Филолошког факултета 7 (1967): 67-74.
Трифуновић, Ђорђе. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Вук Караџић, 1990.
Ћирковић, Сима, и Божидар Ферјанчић. Стефан Душан, краљ и цар 1331-1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.
Ћирковић, Сима. «Владавина Стефана Уроша III Дечанског.» У Историја српског народа, I, 496-510. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.
Ћирковић, Сима. «Јован Кантакузин.» У Византијски извори за историју народа Југославије, VI, уредили Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић, 297-353. Београд: Византолошки институт, 1986.
Ћирковић, Сима. «Нићифор Григора.» У Византијски извори за историју народа Југославије, VI, уредили Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић, 145-223. Београд: Византолошки институт, 1986.
Ћирковић, Сима. «Унутрашња политика краља Милутина.» У Историја српског народа, I, 462-475. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.
Ферјанчић, Божидар. «Михаило IX Палеолог (1277-1320).» Зборник Филозофског факултета у Београду, XII-1 (1974): 333-356.
Ферјанчић, Божидар. «Освајачка политика краља Душана.» У Историја српског народа, I, 511—523. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.
Шафарик, Јанко. «Живот краља Стефана Дечанског.» Гласник Друштва српске словесности 11 (1859): 43-94.
##submission.downloads##
Објављено
Лиценца
Сва права задржана (c) 2024 Boris Babić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
