Nastavnici o bazičnim ulogama u onlajn nastavi
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2324221BKljučne reči:
pandemija Kovid-a 19, percepcija nastavnika, kvalitetna nastava, onlajn nastava, klasična nastavaApstrakt
Referentni okvir rada je baziran na istraživanju bazičnih uloga nastavnika u uslovima pandemije virusa Kovid 19. Izmenjene okolnosti života i rada uslovile su aktualizaciju onlajn nastave što je neminovno dovelo i do transformisanja uloga nastavnika. U teorijskom delu rada, putem teorijske naučne sinteze, rasvetljen je pojam „uloge“sa posebnim akcentom na ulage nastavnika. U istraživačkom delu definisan je problem istraživanja kako nastavnici percipiraju bazične uloge u onlajn nastavi, realizovane u vreme pandemije virusa Kovid-19 u Republici Srbiji. Definisani problem je determinisao cilj istraživanja: Ispitati kako nastavnici percipiraju bazične uloge realizovane u onlajn nastavi u odnosu na uloge ostvarene u klasičnoj nastavi.Uzorak istraživanja je obuhvatio 604 učitelja i nastavnika Republike Srbije koji nastavu realizuju u prva tri ciklusa obrazovanja (osnovna i srednja škola). Primenjenim statističkim proračunom (hi-kvadrat) je identifikovana visoka statistička značajnost koja pokazuje da nastavnici smatraju da su bazične uloge znatno kompleksnije u onlajn nastavi u odnosu na klasičnu upravo zbog izmenjenih okolnosti vaspitno-obrazovnog rada; da su nedovoljno motivisani za njihovu realizaciju što za posledicu ima lošiji kvalitet onlajn nastave. Nezavisne varijable (škola/obrazovni ciklus; mesto gde se škola nalazi; starosna dob i radno iskustvo nastavnika) se nisu pokazale statistički značajne te nisu uticale na krajnje rezultate istraživanja.
Reference
Berge, Z. L. (1995). Facilitating computer conferencing: Recommendations from the field. Educational Technology, 35(1), 22–30.
Bijelić, I. (2010). Interkulturalna kompetentnost učitelja u osnovnoj školi. U A. Peko (Ur.), Obrazovanje za interkulturalizam (pp. 137–151). Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku.
Blažević, I. (2012). Kurikulumske kompetencije učitelja i odgojno-obrazovna praksa. U M. Ljubetić & S. Zrilić (Ur.), Pedagogija i kultura (pp. 16–28). Hrvatsko pedagogijsko društvo.
Bojović, Ž., & Stojkanović, J. (2022). Izokrenuta učionica - model hibridne nastave. Zbornik radova Pedagoškog fakulteta, 24, 11–28. https://doi.org/10.5937/ZRPFU2224011B
Bonnet, A. (2009). Kooperatives Lernen. Der fremdsprachliche Unterricht Englisch, 43, 2–9.
Buljubašić-Kuzmanović, V., & Livazović, G. (2010). Odnos dječje socijalne i interkulturalne kompetencije. Školski vjesnik, 59(2), 261–276.
Chivers, G. (1996). Towards a holistic model of professional competence. Journal of European Industrial Training, 20(5), 20–31.
Coldron, J., i Smith, R. (1999). Active location in teachers’ construction of their professional identities. Journal of Curriculum Studies, 31(6), 711–726.
Dragun, V. (2010). Odnosi s javnošću u obrazovanju. Školske novine.
Дубљанин, С. (2011). Функција наставника и функција ученика – да ли је та подела одржива. Настава и васпитање, 60(1), 58–64.
Đorđić, D., i sar. (2021). Izazovi za novu ulogu i nove kompetencije nastavnika: Iskustva u nastavi na daljinu. DHS - društvene i humanističke studije, 6(3), 481–504.
Hirvi, V. (1996). Change education teacher training. In S. Tella, Teacher education in Finland (pp. 11–19). University of Helsinki.
Hrvatić, N., i Sablić, M. (2008). Interkulturalne dimenzije nacionalnog kurikuluma. Pedagogijska istraživanja, 2, 197–206.
Katz, L. G., i McClellan, D. E. (1999). Poticanje razvoja dječje socijalne kompetencije. Educa.
Krstić, D. (1988). Психолошки речник. Савремена администрација.
Kučina-Softić, S. (2020). Digitalne kompetencije nastavnika za primjenu e-učenja u visokom obrazovanju [Doctoral dissertation, University of Zagreb, Faculty of Philosophy].
Kyriacou, C. (2001). Temeljna nastavna umijeća. Educa.
Laketa, N. (1998). Učitelј-nastavnik-učenik. Učitelјski fakultet.
Lindgren, H. C. (1976). Educational psychology in the classroom. John Wiley & Sons, Inc.
Mann, D., Arnold, et al. (1970). The college classroom – Conflict, change and learning. John Wiley & Sons.
Marzano, J., & Marzano, S. (2003). The key to classroom management. Educational Leadership, 61(1), 6–13.
Matijević, M. (2007). Znanstvene kompetencije učitelja primarnog obrazovanja. U N. Babić (Ur.), Kompetencije i kompetentnost učitelja (str. 303–308). Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku.
Miražić-Nemet, D., i Surdučki, T. (2020). Učenje na daljinu iz ugla nastavnika, učenika i roditelja. Pedagoška stvarnost, 66(2), 169–178.
Razdevšek-Pučko, C. (2005). Kakvog učitelja/nastavnika treba (očekuje) škola danas (i sutra)? Napredak, 1, 75–90.
Стаматовић, Ј., и Бојовић, Ж. (2016). Улоге наставника у наставном процесу. Педагогија, 71(3), 279–291.
Sun, A., & Chen, X. (2016). Online education and its effective practice: A research review. Journal of Information Technology Education: Research, 15, 157–190. https://doi.org/10.28945/3502
Trnavac, N., i Đorđević, J. (2005). Pedagogija. IP „Naučna knjiga Komerc“.
Василијевић, Д. (2016). Образовна технологија - изабране теме. Учитељски факултет.
Vasilijević, D., Bojović, Ž., & Semiz, M. (2022). The potential of online platforms compared to in-person teaching: Different experiences of teachers. Inovacije u nastavi, 35(3), 91–105. https://doi.org/10.5937/inovacije2203091V
Vasilijević, D., Bojović, Ž., Semiz, M., & Sudzilovski, D. (2023). Personal predictors of online teaching—Experiences of the teachers in Serbia in the COVID regime. International Journal of Cognitive Research in Science, Engineering and Education (IJCRSEE), 11(1), 63–75. https://doi.org/10.23947/2334-8496-2023-11-1-63-75
Вилотијевић, М., & Мандић, Д. (2017). Управљање развојним променама у васпитно – образовним установама. Учитељски факултет.
Vučetić, I., Vasojević, N., i Kirin, S. (2020). Mišljenje učenika srednjih škola u Srbiji o prednostima onlajn učenja tokom pandemije COVID-19. Nastava i vaspitanje, 69(3), 345–359.
Zobenica, N., i Stipančević, A. (2017). Uloga i kompetencije nastavnika u globalnom društvu. Pedagoška stvarnost, 63(2), 107–119. https://doi.org/10.19090/ps.2017.2
Zrilić, S. (2013). Djeca s posebnim potrebama u vrtiću i nižim razredima osnovne škole. Sveučilište u Zadru.
##submission.downloads##
Objavljeno
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2024 Žana P. Bojović, Danijela N. Vasilijević
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
