Нарав краљевства Божјег у филозофији Николаја Бердјајева

Сажетак

Рад истражује нарав краљевства Божјег за што узима перспективу руског филозофа Николаја Бердјајева. Бердјајев који је много писао о различи тим темама, на краљевство Божје осврће се приликом разматрања проблема повијести, времена, односа особе и друштва, креативности и посебице када специфично пише о темама насловљенима Краљевство Божје и краљевство Цезара и Царство Духа и царство Цезара. На трагу његова филозофског доприноса промишљању о краљевству Божјем, рад жели промислити нарав Божјег краљевства и указати на значај те нарави с обзиром на особу, слободу, креативност и смисао повијесна живота. Према Бердјајеву краљевство Цезара и Божје краљевство стоје као опречне стварности – Цезар као симбол материјалности, власти и свијета и краљевство његовом супротно, краљевство Божје, као краљевство другога, духовнога и материјалнога реда. Ово друго краљевство се, због онога што је код Бердјајева успостављено као метафизика повијести, намеће у краљевство Цезарове материјалности и преображава Цезарово царство у царство Бога и у ње му чини ново Небо и нову Земљу. Нарав краљевства Божјег је у трансфигурацији, у богочовјештву и поособљењу стварности и одражава оно што Бердјајев класифицира егзистенцијалним временом. То је вријеме у којем човјек дјелује на начин да преображава стварност надилазећи цикличке законе козмичког времена и линеарност повијесног усуда. Према Бердјајеву: „Краљевство Божје не може замислити само људском активношћу, али исто се не може замислити без људске активности.“, због чега, нарав Божјега краљевства мора одражавати човјекову креативност и слободу, која чак и творца свега створенога може изненадити. Овај рад жели пропитати везу између трансфигуративне нарави краљевства Божјега и преображавајућег дјеловања човјекова како би указао на то да су Божје краљевство и човјеково дјеловање у међуовисности.