Игуман у Душановом законику у свјетлости досадашњих разматрања
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2324129KКључне речи:
Душанов законик, игуман, црква, манастир, средњи вијекСажетак
У раду ће бити ријечи о игуману у Душановом законику, односно расправљаће се о његовом избору, разрјешењу, правима и обавезама, гдје ћемо, компаративном анализом досадашњих истраживања, објаснити које су то сличности, али и разлике до којих су, првенствено, дошли историчари и правници, бавећи се проучавањем наведене проблематике. Када је у питању Душанов законик, игуман се у овом правном споменику помиње у осам чланова – 13, 14, 15, 24, 28, 33, 35 и 36 и већина одредаба ових чланова води поријекло из византијских Василика. Тумачењем наведених чланова Законика, указаћемо да је игуман, у суштини, био старјешина манастира, те да се приликом његовог избора водило рачуна не само о угледу кандидата, већ и о његовим способностима да надзире духовни живот братије, али и да чува манастирску имовину. У његовом избору учествовали су ктитори, који су најчешће били оснивачи манастира и као такви, они су имали право да игумана постављају на чело својих задужбина. „Мандат“ игумана био је доживотан и он је могао бити смијењен у случају да је нанио штету манастирској заједници. С друге стране, игуман је могао дати и оставку, али је имао право да и даље живи у манастиру, да буде за заједничком трпезом, те да учествује на осталим скуповима.
Референце
Аврамовић, Сима и Станимировић, Војислав. Упоредна правна традиција. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање, 2011.
Благојевић, Милош. „Владалац“, у: Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, 85-86. Београд: Knowledge, 1999.
Бубало, Ђорђе, уред. Душанов законик. Београд: Завод за уџбенике – Службени гласник, 2010.
Бубало, Ђорђе. „Време Душановог законика“, Slovĕne. International Journal of Slavic Studies Vol. 4, № 2 (2015): 119-146. Приступљено 10. септембра 2023., https://slovene.ru/2015_2_Bubalo.pdf
Бубало, Ђорђе. „Добри људи“, у: Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, 161-162. Београд: Knowledge, 1999.
Бубало, Ђорђе. „Оглед из историје текста Душановог законика. Рукописно окружење“, Зборник радова Византолошког института L/2 (2013): 725-740.
Ивановић, Милош. „Добри људи“ у српској средњовековној држави. Београд: Историјски институт, 2017.
Јанковић, Марија. „Игуман“, у: Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, 247-249. Београд: Knowledge, 1997.
Кршљанин, Нина. Српске средњовековне повеље као извор Душановог законика, Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду, Правни факултет, 2013. Приступљено 15. септембра 2023., https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/2635/Disertacija.pdf?sequence=4&isAllowed=y
Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999.
Михаљчић, Раде, уред. Новаковић Стојан. Законик Стефана Душана цара српског 1349-1354. На ново издао и објаснио Стојан Новаковић. Београд: Лирика, 2004.
Михаљчић, Раде. „Душанов законик у судској пракси“, у: Изворна вредност старе српске грађе, 68-84. Београд: Српска школска књига – Knowledge, 2001.
Михаљчић, Раде. „Расап“, у: Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, 612-613. Београд: Knowledge, 1999.
Михаљчић, Раде. „Старац“, у: Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, 700-701. Београд: Knowledge, 1999.
Михаљчић, Раде. Закони у старим српским исправама. Правни прописи, преводи, уводни текстови и објашњења. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука, Извори српског права XIII, 2006.
Мошин, Ал. Владимир и Пурковић Ал. Миодраг. Хиландарски игумани средњега века, Приредила и допунила Мирјана Живојиновић. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 1999.
Новаковић, Стојан. Законски споменици српских држава средњега века. Београд: Српска краљевска академија, 1912.
Петковић, Сава. Речник црквенословенскога језика. Београд: Штампарија Српске патријаршије, 2002.
Поповић, Светлана. „Манастирски комплекс“, у: Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, 381-384. Београд: Knowledge, 1999.
Радојчић, Никола. Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354. Београд: Научно дело, 1960.
Соловјев, В. Александар. Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године. Београд: САНУ, Одељење друштвених наука, Извори српског права VI, 1980.
Соловјев, В. Александар. Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка. Скопље: Скопско научно друштво, 1928. Приступљено 25. септембра 2023., https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1928-zakonodavstvo stefana-dusana.pdf
Стојановић, В. Стефан. Православље и Српска православна црква у Душановом законику, Докторска дисертација. Ниш: Универзитет у Нишу, Правни факултет, 2021. Приступљено 20. октобра 2023., http://www.prafak.ni.ac.rs/files/disertacije/ dis-dd-sstojanovic.pdf
Стојановић, Стефан. „Црквени суд у Душановом законику“, Зборник радова Правног факултета у Нишу 81/LVII (2018): 487-495. Приступљено 15. октобра 2023., https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-8501/2018/0350-85011881487S.pdf
Тарановски, Теодор. Историја српског права у немањићкој држави. Београд: Лирика, 2002. Приступљено 30. септембра 2023., https://www.scribd.com/ document/88474573/Teodor-Taranovski-Istorija-Srpskog-prava-u-Nemanjićkoj-državi#
Ћирковић, Сима. „Кућа“, у: Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, 356. Београд: Knowledge, 1999.
Шаркић, Срђан. Средњовековно српско право. Нови Сад: Матица Српска, 1995.
Шуица, Марко. „Ктитор“, у: Лексикон српског средњег века, Приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, 336-339. Београд: Knowledge, 1999.
##submission.downloads##
Објављено
Лиценца
Сва права задржана (c) 2024 Aleksandra Kostadinović-Račić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
