Проблем ванбрачне дјеце у Босни и Херцеговини под аустроугарском управом (Примјер Стане Владетић и Мухамед-бега Куленовића Буковаче)

Сажетак

У раду се на основу архивске грађе настоји приказати један до сада слабо истражен сегмент из брачне свакодневице обичних људи у Босни и Херцеговини под аустроугарском управом, а који се тиче проблема ванбрачне дјеце. Примјер кроз који ће у раду бити приказан овај сегмент приватног живота биће борба православне цркве да крсти четворо дјеце добијене у дугогодишњој ванбрачној заједници Стане Владетић из Лапца са Мухамед-бегом Куленовићем Буковачом из Босанског Петровца. У цијелу причу су биле укључене црквене и свјетовне власти, од најнижих до највиших, на нивоу покрајина Босне и Херцеговине. Како је ово питање било ван јурисдикције парохијског свештеника, он се обратио надлежној Консисторији Митрополије дабробосанске, а ова даље Земаљској влади у Сарајеву. И од тог момента креће правна борба. У току осам година колико је борба трајала, парохијско свештенство се обраћало за помоћ Митрополији дабробосанској, а касније и бањалучкој, а ове даље Земаљској влади, међутим, позитивно рјешење проблема се није назирало, напротив, само се продубљивало. Посебан проблем била је чињеница да је Мухамед-бег Куленовић био утицајан муслимански првак у босанскопетровачком котару, али и у цијелој Босанској Крајини тог времена. Уз наведено, он је био и утицајан политичар, једно вријеме и начелник Босанског Петровца. Игром случаја или не, цијела прича је добила негативан епилог 1907. године, баш у вријеме када је Куленовић обављао начелничку функцију.