Овчарство Гламочког среза за вријеме аустроугарске управе
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2324061SКључне речи:
Гламоч, Аустроугарска, становништво, овца праменка, овчарство, сточарство, Први свјетски ратСажетак
Циљ овог рада је анализа овчарства у Гламочком срезу за вријеме аустроугарске владавине на основу објављених и необјавље них извора и доступне литературе. За становнике гламочког среза овце су биле најзначајније домаће животиње и представљале су знатан извор прихода. Домаћа овца праменка припада раси оваца комбинованих производних способности, јер се користи у подједнакој мјери за производњу меса, млијека и вуне. Стога би се могло рећи да у овом периоду скоро да није било гламочког домаћинства које није држало бар неколико пра менки. Више пажње у раду посвећено је геотопографским и природним обиљежјима среза, социјалној структури становништва, животу људи, сточним пописима, особинама праменке, смјештају и исхрани оваца, сточарским кретањима, болестима оваца, производњи сира и трговини овчијим производима.
Референце
Bahtijarević, F. “Veterinari u Bosni i Hercegovini 1910 i 1935.” Veterinaria XXIV, 3–4 (1935): 557–560.
Belić, Jovan. “Ovca”, у Poljoprivredna enciklopedija 2, 419–442. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 1967.
Dedijer, Vladimir. “Južni Sloveni pod Habsburgovcima, (1903–1914)”, у Istorija Jugoslavije, 352–364. Beograd: Prosveta, 1973.
Die Landwirthschaft in Bosnien und der Hercegovina. Sarajevo: Landes druckerel, 1899.
Filipović, Stjepan. Planina Vlašić i mljekarstvo na njoj. Beograd: Ministarstvo poljoprivrede i voda, 1927.
Hadžibegić, Hamid. “Porez na sitnu stoku i korišćenje ispaša”, Prilozi za orijentalnu filologiju VIII–IX (1960): 83–109.
Hadžibegović, Iljas. Bosanskohercegovački gradovi na razmeđu 19. i 20. stoljeća. Sarajevo: Institut za istoriju, 2004.
Ilijić, Nikola. Razvitak zadrugarstva u Bosni i Hercegovini od 1900. do 1941. godine. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1964.
Janković, Milan, Josip Džuverović, “Stočarstvo i stočarska proizvodnja u Bosni i Hercegovini”, у Bosna i Hеrcegovina kao privredno područje, 49–63. Sarajevo: A. Koen, E. Džikovski i A. Sunarić, novinari, 1938.
Jarak, Nikola. Poljoprivredna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini i zemljoradničko zadrugarstvo. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1956.
Kapidžić, Hamdija. “Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovini za vrijeme austro ugarske uprave (1978–1918)”, Radovi (1973): 93–117.
Kolar–Dimitrijević, Mira. “Evakuacija bosanskohercegovačke djece na ishranu u Hrvatsku krajem Prvog svjetskog rata”, у Veleizdajnički proces u Banjaluci 1915–1916, 399–411. Banjaluka: Institut za istoriju, 1987.
Ljiljak, Milan. Pošta, telegraf i telefon u Bosni i Hercegovini II. Sarajevo: Svjetlost, 1981.
Marinović, Milan. Privredni značaj lova u Jugoslaviji. Beograd: Štamparija Privredni pregled, 1930.
Marković, Mirko. Stočarska kretanja na Dinarskim planinama. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk, 2003.
Nimac, Franjo. “Čobanovanje, Život i tradicije pastira dalmatinske zagore na bosanskim planinama”, Etnografska istraživanja i građa II (1940): 102–130.
Ogrizek, Albert. Ovčarstvo. Zagreb: Poljoprivredni nakladni zavod, 1948.
Perišić, Ivan. “Prilozi čobanovanju na Šator-planini”, Etnografska istraživanja i građa II (1940): 131–142.
Poljoprivredna godišnja statistika za 1935. godinu. Beograd: Ministarstvo poljoprivrede, 1936.
Popović, Jovo. “Ljetni stanovi na planini Hrbljini i Krugu”, Glasnik Zemaljskog muzeja Kraljevine Jugoslavije LI – 1939, Druga sveska (1940): 61–92.
Rezultati popisa domaće stoke od 31. januara 1921. Beograd: Direkcija državne direkcije u Beogradu, 1927.
Sergejevski, Dimitrije. “Putne bilješke iz Glamoča”, Glasnik hrvatskih zemaljskih muzeja u Sarajevu, LIV – 1942 (1943): 113–176.
Sušić, Vladimir. “Trgovina stokom u Bosni i Hercegovini”, у Bosna i Hеrcegovina kao privredno područje, 357–360. Sarajevo: A. Koen, E. Džikovski i A. Sunarić, novinari, 1938.
Šehić, Nusret. Bosna i Hercegovina: 1918–1925. Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu, 1991.
Šehić, Zijad. U smrt za cara i domovinu!, Bosanci i Hercegovci u vojnoj organizaciji Habzburške monarhije: 1878–1918. Sarajevo: Sarаjevo Publishing, 2007.
Šerić, Hašim. Istorijat veterinarstva u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Svjetlost, 1940.
Šerić, Hašim. Istorijski osvrt na razvoj stočarstva u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Veselin Masleša, 1953.
Šmalcelj, Ivan. Malo ovčarstvo. Sarajevo: Svjetlost, 1947.
Štatistika miesta i pučanstva Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu, 1880.
Užičanin, Salkan. “Industrija u Bosni i Hercegovini u vrijeme Prvog svjetskog rata”, Glasnik Arhiva i arhivskih udruženja Bosne i Hercegovine XLIII (2013): 249–265.
Вукосављевић, Сретен. Историја сељачког друштва III. Београд: Српска академија наука и уметности, 1983.
Главни резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 22. априла 1895, са подацима о територијалном раздјељењу, јавним заводима и рудним врелима. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1896.
Ђурђевић, Драгомир. “Пољопривреда Врбаске бановине”, Гласник Југословенског професорског друштва, Књ. XIV, Св. 10–12 (1934): 953–958.
Извјештај о управи Босне и Херцеговине. Загреб: Заједничко министарство финансија, 1906.
Јанковић, Милан. “Овчарство Врбаске бановине”, Пољопривредни гласник, 16 –17 (1931): 12–15.
Јеремић, Ристо. “Подаци о новим насеобинама у Војводини”, ЛМС 310, 1 (1926): 217–224.
Јеремић, Ристо. “Подаци о новим насеобинама у Војводини”, ЛМС 310, 2–3 (1926): 469–473.
Микић, Ђорђе. “Босанска крајина почетком XX вијека према виђењу генерала Алборија”, Градишки зборник 3 (2001): 17–31.
Милојевић, Боривоје. Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље. Београд: Српска краљевска академија, 1923.
Паларе, Мајкл. Балканске привреде од 1800. до 1914. године, Еволуција без развоја. Превод Александар Стевановић. Београд: Службени гласник, 2010.
Пелагић, Васа. Историја босанско-херцеговачке буне. Сарајево: Свјетлост, 1953.
Перин, Ђоко.“Економски развитак села од 1878. до 1928. год.”, у Напори Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење, 278–303. Сарајево: Обласни одбор Народне одбране у Сарајеву, 1929.
Резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 27. септембра 1910. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1912.
Резултати пописа марве у Босни и Херцеговини од године 1895. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1896.
Савановић, Жељко. “Гламоч у доба аустроугарске управе (1878–1918) ”, у Гламоч кроз вјекове, 187–208. Бања Лука: Завичајно удружење “Гламоч”, 2008.
Сарајевски лист, Број 109, Сарајево 17. 5. 1912.
Сарајевски лист, Број 117, Сарајево 2. 10. 1907. Сарајевски лист, Број 119, Сарајево 6. 10. 1907.
Сарајевски лист, Број 147, Сарајево 8. 12.1909. Сарајевски лист, Број 153, Сарајево 22. 12. 1909.
Сарајевски лист, Број 154, Сарајево 27. 12. 1907. Сарајевски лист, Број 55, Сарајево 7. 5. 1909.
Сарајевски лист, Број 234, Сарајево 27. 10. 1911. Сарајевски лист, Број 62, Сарајево 18. 3. 1912.
Сарајевски лист, Број 36, Сарајево 17. 2. 1911. Сарајевски лист, Број 202, Сарајево 20. 9. 1911.
Сарајевски лист, Број 57, Сарајево 12. 5. 1909. Сарајевски лист, Број 77, Сарајево 27. 6. 1909.
Сарајевски лист, Број 77, Сарајево 23, 3. 1912. Сарајевски лист, Број 97, Сарајево 17. 4. 1912.
Сарајевски лист, Број 9, Сарајево 13. 1. 1911. Сарајевски лист, Број 23, Сарајево 3. 2. 1911.
Сарајевски лист, Број 96, Сарајево 11. 8. 1909. Сарајевски лист, Број 145, Сарајево 3. 12. 1909.
Стенографски извјештаји босанско-херцеговачког сабора год. 1910. I. Сарајево: Земаљска штампарија, 1910.
Цвијић, Јован. Географија краса. Београд: Српска академија наука и уметности, 1989.
Штатистика мјеста и житељства Босне и Херцеговине по попису народа од 1. маја 1885. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1886.
##submission.downloads##
Објављено
Лиценца
Сва права задржана (c) 2024 Željko Savanović
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
