Ovčarstvo Glamočkog sreza za vrijeme austrougarske uprave
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2324061SKljučne reči:
Glamoč, Austrougarska, stanovništvo, ovca pramenka, ovčarstvo, stočarstvo, Prvi svjetski ratApstrakt
Cilj ovog rada je analiza ovčarstva u Glamočkom srezu za vrijeme austrougarske vladavine na osnovu objavljenih i neobjavlje nih izvora i dostupne literature. Za stanovnike glamočkog sreza ovce su bile najznačajnije domaće životinje i predstavljale su znatan izvor prihoda. Domaća ovca pramenka pripada rasi ovaca kombinovanih proizvodnih sposobnosti, jer se koristi u podjednakoj mjeri za proizvodnju mesa, mlijeka i vune. Stoga bi se moglo reći da u ovom periodu skoro da nije bilo glamočkog domaćinstva koje nije držalo bar nekoliko pra menki. Više pažnje u radu posvećeno je geotopografskim i prirodnim obilježjima sreza, socijalnoj strukturi stanovništva, životu ljudi, stočnim popisima, osobinama pramenke, smještaju i ishrani ovaca, stočarskim kretanjima, bolestima ovaca, proizvodnji sira i trgovini ovčijim proizvodima.
Reference
Bahtijarević, F. “Veterinari u Bosni i Hercegovini 1910 i 1935.” Veterinaria XXIV, 3–4 (1935): 557–560.
Belić, Jovan. “Ovca”, у Poljoprivredna enciklopedija 2, 419–442. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 1967.
Dedijer, Vladimir. “Južni Sloveni pod Habsburgovcima, (1903–1914)”, у Istorija Jugoslavije, 352–364. Beograd: Prosveta, 1973.
Die Landwirthschaft in Bosnien und der Hercegovina. Sarajevo: Landes druckerel, 1899.
Filipović, Stjepan. Planina Vlašić i mljekarstvo na njoj. Beograd: Ministarstvo poljoprivrede i voda, 1927.
Hadžibegić, Hamid. “Porez na sitnu stoku i korišćenje ispaša”, Prilozi za orijentalnu filologiju VIII–IX (1960): 83–109.
Hadžibegović, Iljas. Bosanskohercegovački gradovi na razmeđu 19. i 20. stoljeća. Sarajevo: Institut za istoriju, 2004.
Ilijić, Nikola. Razvitak zadrugarstva u Bosni i Hercegovini od 1900. do 1941. godine. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1964.
Janković, Milan, Josip Džuverović, “Stočarstvo i stočarska proizvodnja u Bosni i Hercegovini”, у Bosna i Hеrcegovina kao privredno područje, 49–63. Sarajevo: A. Koen, E. Džikovski i A. Sunarić, novinari, 1938.
Jarak, Nikola. Poljoprivredna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini i zemljoradničko zadrugarstvo. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1956.
Kapidžić, Hamdija. “Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovini za vrijeme austro ugarske uprave (1978–1918)”, Radovi (1973): 93–117.
Kolar–Dimitrijević, Mira. “Evakuacija bosanskohercegovačke djece na ishranu u Hrvatsku krajem Prvog svjetskog rata”, у Veleizdajnički proces u Banjaluci 1915–1916, 399–411. Banjaluka: Institut za istoriju, 1987.
Ljiljak, Milan. Pošta, telegraf i telefon u Bosni i Hercegovini II. Sarajevo: Svjetlost, 1981.
Marinović, Milan. Privredni značaj lova u Jugoslaviji. Beograd: Štamparija Privredni pregled, 1930.
Marković, Mirko. Stočarska kretanja na Dinarskim planinama. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk, 2003.
Nimac, Franjo. “Čobanovanje, Život i tradicije pastira dalmatinske zagore na bosanskim planinama”, Etnografska istraživanja i građa II (1940): 102–130.
Ogrizek, Albert. Ovčarstvo. Zagreb: Poljoprivredni nakladni zavod, 1948.
Perišić, Ivan. “Prilozi čobanovanju na Šator-planini”, Etnografska istraživanja i građa II (1940): 131–142.
Poljoprivredna godišnja statistika za 1935. godinu. Beograd: Ministarstvo poljoprivrede, 1936.
Popović, Jovo. “Ljetni stanovi na planini Hrbljini i Krugu”, Glasnik Zemaljskog muzeja Kraljevine Jugoslavije LI – 1939, Druga sveska (1940): 61–92.
Rezultati popisa domaće stoke od 31. januara 1921. Beograd: Direkcija državne direkcije u Beogradu, 1927.
Sergejevski, Dimitrije. “Putne bilješke iz Glamoča”, Glasnik hrvatskih zemaljskih muzeja u Sarajevu, LIV – 1942 (1943): 113–176.
Sušić, Vladimir. “Trgovina stokom u Bosni i Hercegovini”, у Bosna i Hеrcegovina kao privredno područje, 357–360. Sarajevo: A. Koen, E. Džikovski i A. Sunarić, novinari, 1938.
Šehić, Nusret. Bosna i Hercegovina: 1918–1925. Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu, 1991.
Šehić, Zijad. U smrt za cara i domovinu!, Bosanci i Hercegovci u vojnoj organizaciji Habzburške monarhije: 1878–1918. Sarajevo: Sarаjevo Publishing, 2007.
Šerić, Hašim. Istorijat veterinarstva u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Svjetlost, 1940.
Šerić, Hašim. Istorijski osvrt na razvoj stočarstva u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Veselin Masleša, 1953.
Šmalcelj, Ivan. Malo ovčarstvo. Sarajevo: Svjetlost, 1947.
Štatistika miesta i pučanstva Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu, 1880.
Užičanin, Salkan. “Industrija u Bosni i Hercegovini u vrijeme Prvog svjetskog rata”, Glasnik Arhiva i arhivskih udruženja Bosne i Hercegovine XLIII (2013): 249–265.
Вукосављевић, Сретен. Историја сељачког друштва III. Београд: Српска академија наука и уметности, 1983.
Главни резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 22. априла 1895, са подацима о територијалном раздјељењу, јавним заводима и рудним врелима. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1896.
Ђурђевић, Драгомир. “Пољопривреда Врбаске бановине”, Гласник Југословенског професорског друштва, Књ. XIV, Св. 10–12 (1934): 953–958.
Извјештај о управи Босне и Херцеговине. Загреб: Заједничко министарство финансија, 1906.
Јанковић, Милан. “Овчарство Врбаске бановине”, Пољопривредни гласник, 16 –17 (1931): 12–15.
Јеремић, Ристо. “Подаци о новим насеобинама у Војводини”, ЛМС 310, 1 (1926): 217–224.
Јеремић, Ристо. “Подаци о новим насеобинама у Војводини”, ЛМС 310, 2–3 (1926): 469–473.
Микић, Ђорђе. “Босанска крајина почетком XX вијека према виђењу генерала Алборија”, Градишки зборник 3 (2001): 17–31.
Милојевић, Боривоје. Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље. Београд: Српска краљевска академија, 1923.
Паларе, Мајкл. Балканске привреде од 1800. до 1914. године, Еволуција без развоја. Превод Александар Стевановић. Београд: Службени гласник, 2010.
Пелагић, Васа. Историја босанско-херцеговачке буне. Сарајево: Свјетлост, 1953.
Перин, Ђоко.“Економски развитак села од 1878. до 1928. год.”, у Напори Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење, 278–303. Сарајево: Обласни одбор Народне одбране у Сарајеву, 1929.
Резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 27. септембра 1910. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1912.
Резултати пописа марве у Босни и Херцеговини од године 1895. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1896.
Савановић, Жељко. “Гламоч у доба аустроугарске управе (1878–1918) ”, у Гламоч кроз вјекове, 187–208. Бања Лука: Завичајно удружење “Гламоч”, 2008.
Сарајевски лист, Број 109, Сарајево 17. 5. 1912.
Сарајевски лист, Број 117, Сарајево 2. 10. 1907. Сарајевски лист, Број 119, Сарајево 6. 10. 1907.
Сарајевски лист, Број 147, Сарајево 8. 12.1909. Сарајевски лист, Број 153, Сарајево 22. 12. 1909.
Сарајевски лист, Број 154, Сарајево 27. 12. 1907. Сарајевски лист, Број 55, Сарајево 7. 5. 1909.
Сарајевски лист, Број 234, Сарајево 27. 10. 1911. Сарајевски лист, Број 62, Сарајево 18. 3. 1912.
Сарајевски лист, Број 36, Сарајево 17. 2. 1911. Сарајевски лист, Број 202, Сарајево 20. 9. 1911.
Сарајевски лист, Број 57, Сарајево 12. 5. 1909. Сарајевски лист, Број 77, Сарајево 27. 6. 1909.
Сарајевски лист, Број 77, Сарајево 23, 3. 1912. Сарајевски лист, Број 97, Сарајево 17. 4. 1912.
Сарајевски лист, Број 9, Сарајево 13. 1. 1911. Сарајевски лист, Број 23, Сарајево 3. 2. 1911.
Сарајевски лист, Број 96, Сарајево 11. 8. 1909. Сарајевски лист, Број 145, Сарајево 3. 12. 1909.
Стенографски извјештаји босанско-херцеговачког сабора год. 1910. I. Сарајево: Земаљска штампарија, 1910.
Цвијић, Јован. Географија краса. Београд: Српска академија наука и уметности, 1989.
Штатистика мјеста и житељства Босне и Херцеговине по попису народа од 1. маја 1885. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1886.
##submission.downloads##
Objavljeno
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2024 Željko Savanović
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
