„Судбина“ рукописā Владимира Ћоровића (осврт на дио рукописā са темама из средњовјековне историје)

Сажетак

У раду ће бити ријечи о „судбини“ једног дијела рукописā Владимира Ћоровића, у којима је аутор расправљао о темама из средњовјековне историје, а исти су пронађени послије његове смрти (1941) и касније објављени у форми краћих или дужих научних радова и чланака. Поменућемо и оне Ћоровићеве рукописе које су несавјесни појединци објавили, или су покушали да их објаве под својим именом, а који се, такође, односе на горенаведену проблематику. О рукописима који су публиковани као књиге, а чији се садржај текста, такође, односи на теме из средњовјековне историје, нећемо расправљати, а њихову анализу „оставићемо“ за нека будућа истраживања. У првом дијелу рада осврнућемо се на „краћи пут“ којим су „прошли“ Ћоровићеви рукописи, почев од њиховог „пада у руке“ њемачке војске, па до коначног повратка рукописā његовој породици, док ће се у другом дијелу рада, као што је напријед речено, расправљати о његовим објављеним, али и необјављеним рукописима који у себи садрже теме из средњовјековне историје, што је Владимир Ћоровић, између осталог, проучавао у свом богатом научном опусу. У прилог томе, поменућемо и бројне приређиваче његових рукописа као што су Раде Михаљчић, Ћоровићев унук Ненад Љубинковић, Ирена Арсић, Боривоје Маринковић, Мирјана Д. Стефановић, Светлана Томин и многи други, као и њихове коментаре на рукописе које су приредили.