Резилијентност као медијатор везе позитивног и негативног афективитета са депресивношћу и субјективном добробити

Сажетак

Теорија ширења и изградње позитивних емоција постулира да оне доприносе развоју трајних личних ресурса, попут резилијентности, што посљедично побољшава добробит. Ова студија је испитала посредничку улогу резилијентности у односу између позитивног и негативног афективитета с једне стране и субјективне добробити и депресивности с друге стране. Узорак је чинило 1023 испитаника (61.4% жена; M=30.31, SD=10.08 година). Позитивни и негативни афективитет били су значајни предиктори субјективне добробити, резилијентности и депресивности, при чему су везе истих валенци биле јаче. Резилијентност је значајно предвиђала вишу субјективну добробит и нижу депресивност. Медијацијски ефекат резилијентности био је снажнији за позитивни афективитет него за негативни афективитет. Чак и уз контролу депресивности, ови индиректни ефекти остају значајни. Налази подржавају тезу да позитивни афективитет доприноси резилијентности на начин који се разликује од негативног афективитета, у складу с Теоријом ширења и изградње позитивних емоција. Међутим, због дизајна студије, не може се говорити о каузалност ових ефеката.