РАТНА ДЕЈСТВА ОКО ГРАХОВА И ГЛАМОЧА (1994–1995) И ЊИХОВ ОДРАЖАЈ НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ КРАЈИНУ
DOI:
https://doi.org/10.63356/978-99997-40-02-9_016Кључне речи:
Република Српска Крајина, Босанско Грахово, Гламоч, Книн, Република Српска, ДинараСажетак
Током Грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992–1995) тек понека општина није имала директна ратна дејства на својој територији, али због свеукупних ратних напора можемо да кажемо да је рат захватио сваки педаљ територије те земље. Премда је подручје Босанског Грахова, Гламоча, Дрвара и Босанског Петровца имало своју стратешку важност, није се радило о бојишту од примарног значаја за Републику Српску. Међутим, то подручје је имало прворазредан значај за Републику Српску Крајину од дана избијања рата у Босни и Херцеговини па све до операције „Олуја“, којом су хрватске оружане снаге сломиле њен западни дио. Управо због тога, у средишту пажње овог истраживања налазе се офанзивна дејства хрватских оружаних снага на ливањско-граховском правцу од краја 1994. до августа 1995. године и њихова перцепција и свеукупни одржај на положај Републике Српске Крајине. Ово питање има посебан значај с обзиром на то да је падом Грахова и протјеривањем српског становништва са тог простора крајинска престоница Книн стављена у полуокружење, чиме су створени предуслови за њено коначно сламање. Рад је заснован на документацији цивилних и војних власти Републике Српске Крајине, мемоарским записима и стручној литератури.