УЛОГА МАНАСТИРА РМАЊ И ЊЕГОВИХ СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉА У БОРБИ ЗА СРПСКО НАРОДНО ОСЛОБОЂЕЊЕ ТОКОМ XIX ВИЈЕКА

Сажетак

Манастир Рмањ, без икакве сумње, најзначајнији је манастир у Босанској Крајини, а уједно је и најзападнији православни манастир у данашњој Босни и Херцеговини. Манастир се, доласком Турака на простор Босанске Крајине, често пута налазио на мети отоманских завојевача. Бегови Куленовићи из Кулен Вакуфа истицали су се својом бестијалношћу, а као примјер наводи се мученичка смрт свештеника рмањског Цвије Зорића, као и вјешање његовог презимењака, такође свештеника, Филипа. Вријеме Босанског устанка (1875–1878) у великој мјери исписало је историју ове крајишке светиње, јер су рмањски свештенослужитељи, првенствено Илија Билбија и Давид Грубор, дали велики допринос борби за ослобођење од Турака. У том устанку манастир је спаљен, иако је обновљен неколико година прије устанка. Јунаштво рмањских свештенослужитеља остало је запамћено и често пута навођено као примјер истинске пастирске бриге за вјерујући народ, за његов духовно-билошки опстанак. Током цјелокупног XIX вијека манастир Рмањ био је бастион борбе за слободу и српско народно ослобођење.