СТРАДАЊЕ СРБА У ЛИВНУ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Сажетак

Након атентата у Сарајеву 1914. године аустроугарска окупациона власт је почела обрачун са српским народом, Српском православном црквом и српским културно-просвјетним организацијама у покрајинама Босни и Херцеговини. Антисрпске демонстрације које су почеле у Сарајеву исти дан када је извршен атентат касније су се прошириле и на друга мјеста укључујући и Ливно. Демонстрације у Ливну почеле су испред трговине браће Пушкаревић. У овим демонстрацијама демолиране су многе српске трговине и куће. Демолирана је школа, као и просторије друштва „Сундечић“. Након увођења ванредних мјера у Ливну су због политичке непоузданости ухапшени Павле Кујунџић, браћа Самарџић, Шухаревић и још два православна свештеника. Према званичном извјештају из децембра 1918. и јануара 1919. године, у логору Арад из Ливна су била затворена 22 лица. Због одласка радно способних људи у рат почели су да се јављају проблеми у пољопривреди. Колико је ситуација у котару Ливно била тешка у вези са храном свједочи и препорука котарског уреда православним Србима, у којој је, да би се превазишла оскудица, предлагано да се редукују трошкови везани за крсне славе. Дјеца из котара Ливно су крајем 1917. и почетком 1918. године отпремана на прехрану у Хрватску, Бачку, Барању, Банат и Срем. Према доступним подацима, у септембру 1918. године из округа Травник на прехрани је било 2.494 дјеце, од тога из котара Ливно је било 368 дјечака и дјевојчица. Након завршетка рата, у округ Травник се до 1921. године вратило 1.941 дијете, од тога у Ливно је враћено 273 дјеце.