Дјечија игра из перспективе дјеце и њихових родитеља

Сажетак

Проблем овог истраживања усмјерен je на разумијевање како дјеца и родитељи доживљавају дјечију игру и које улоге игра има у њиховим животима. Циљ је да се открије доживљај игре код дјеце, која су често у другом плану у односу на одрасле у истраживањима о игри, и да се ова перспектива упореди с гледиштем родитеља. Истраживање је спроведено у форми студије случаја на узорку од 28 дјеце узраста 4-5 година и 14 мајки дјеце. Квалитативне технике, укључујући интервјуисање дјеце и родитеља, анализу дјечијих цртежа и тематску анализу интервјуа, кориштене су за добијање дубљих увида у проблематику. Етички аспекти истраживања су били значајни, с обзиром на рад с малом дјецом, а истраживање је спроведено уз информисаност и сагласност родитеља. Резултати показују да дјеца игру доживљавају као слободну активност испуњену истраживањем и забавом. Социјална интеракција с вршњацима је од кључног значаја, док родитељи у игри виде важан фактор развоја социјалних и моторичких вјештина дјеце. Уочено је да одрасли, укључујући родитеље, ријетко учествују у директној игри с дјецом, иако су присутни у окружењу. Такође, истакнута је мала употреба дигиталних технологија у дјечијим играма. Налази истраживања указују на важност веће укључености одраслих у игру и боље разумијевање дјечије перспективе. Овај увид пружа основ за даљи рад на јачању веза између дјеце, родитеља и васпитача кроз игру, с циљем да се обезбиједи здраво и сигурно окружење за дјечији развој.