Посљедице Другог свјетског рата на развој Међународног олимпијског комитета (1945-1948)

Сажетак

Доминација политичких димензија у контексту институционалног развоја Међународног олимпијског комитета (МОК), која је била врло очита око Олимпијских игара 1936. године у Берлину, ушла је у нову, још интензивнију фазу избијањем Другог свјетског рата. Највећи свјетски сукоб је у потпуности паралисао институцију која је постојала од 1894. године, а околност смрти предсједника Међународног олимпијског комитета, белгијског грофа Анрија де Баје-Латура (Henri de Baillet-Latour, 1876–1942), почетком 1942. године, додатно је допринијела потпуном замирању активности водеће свјетске спортске организације. Завршетком Другог свјетског рата дошло је до брзе и интензивне ревитализације МОК-а, при чему је демонстрирана јасна намјера у оквиру организације да се идеали који су водили развој свјетског спорта у претходним деценијама поново поставе на прво мјесто, првенствено у смислу што шире укључивости. Новонастали политички односи, обиљежени новим драматичним подјелама, нису ишли у корист остварења наведених идеала. Међутим, организација је размјерно брзо напредовала у смислу интерне кадровске ревитализације, те су припреме за Олимпијске игре у Лондону 1948. године представљале главну тематску цјелину МОК-а у првим годинама све присутнијег Хладног рата. Циљ рада је приказ еволуције Међународног олимпијског комитета у периоду од 1945. до 1948. године, првенствено кроз призму политичке и кадровске реорганизације, институционално провођене путем сједница МОК-а у послијератном периоду. Забиљешке наведених сједница, сачуване у Архиву МОК-а, у Олимпијском студијском центру (Olympic Studies Centre) у Лозани, представљају основни извор за рад, који ће се темељити на компаративним анализама у контексту институционалног развоја међународних организација, те на интердисциплинарном сагледавању генералних релација између политике и спорта.