Друштво и језик у италијанским фашистичким концентрационим логорима за југословенске цивиле

Сажетак

Чланак представља приказ докторске дисертације која је одбрањена на Универзитету у Удинама 2023. године на италијанском језику. Тема рада су италијански концентрациони логори за југословенске цивиле, који су постојали од 1941. до 1943. године. Главни фокус стављен је на социолингвистички оквир и на друштвене аспекте унутар логора. Историјско истраживање италијанских фашистичких концентрационих логора у већини случајева се базира искључиво на војним извјештајима и на материјалима из архива. За дубље разумијевање друштвене и језичке слике унутар логора потребно је нешто друго, то јест анализа усмених и писмених успомена преживјелих логораша. Примарни извори су на италијанском, словеначком, српском и хрватском језику; ради се о писменим и усменим успоменама бивших затвореника, о текстовима који су настали у концентрационим логорима, о извјештајима и интерним документима италијанске војске, као и о извјештајима написаним од стране високорангираних чланова Католичке цркве (из Ватиканске архиве). У логорима су били цивили првенствено из Словеније, Горског котара, Далмације и Црне Горе. Логораши су живјели у тешким условима, посебно што се тиче хране и хигијене, а дијелили су се по географском поријеклу, по националности, по вјери, по политичким идејама, по друштвеним класама итд. У логорима је настао жаргон под утицајем италијанског језика и тешких услова живота, „лагержаргон”, чије карактеристике пружају додатне елементе за анализу друштвене слике. Овај рад представља и допринос подизању свијести о злочинима које је починио италијански фашизам током окупације Југославије.