Истраживачки дискурс педагогије у Хрватској (Студија случаја за десетљећа 1931-1940, 1971-1980. и 2011-2020)

Сажетак

Након почетног раздобља тзв. просвјетитељске педагогије (од 1850. године до Првога свјетског рата), педагогија у Хрватској прошла је три етапе развоја: плурализирану знанствену педагогију између свјетских ратова, монистички ограничену социјалистичку педагогију након Другога свјетског рата, те повратак плурализираној педагогији од осамостаљења Хрватске почетком 90-их година XX. стољећа. Разлике између тих етапа толико су велике да се код сваке од њих промијенио однос педагогије према окружењу: од превласти њемачког језика, класика педагогије и реформских струјања до Другога свјет ског рата, преко апсолутне доминације руског језика и совјетске педагогије непосредно након Другога свјетског рата уз поступно опрезно отварање према неким другим подручјима, до кључног утјецаја енглеског језика и радова о одгоју и образовању углавном из англосаксонског подручја посљедњих тридесетак година. Сваки од тих утјецаја различите је структуре – од теоријско-методолошких исходишта до практичног рада. Питање је како су тако велике промјене утјецале на развој педагогије у Хрватској? Овим се радом одговара на то питање утврђивањем тема које су истраживане у педагогији у Хрватској тијеком трију наведених етапа. Прегледом по једног десетљећа унутар сваке етапе, студијом случаја утврђено је које теме доминирају педагогијским истраживањима у Хрватској на темељу: анализе тема свих докторских дисертација (као формалне иницијације у знанствена истраживања) које су обрањене из педагогије, као и тема свих радова који су објављени у часопису Напредак (за вријеме социјализма носио је назив Педагошки рад) – водећем педагогијском периодику тијеком цјелокупног разматраног раздобља.