Поређење ефеката опште когнитивне способности, стратегија учења и HEXACO црта личности у објашњавању средњошколских оцјена

Сажетак

Бројна истраживања показују да су општа когнитивна способност, стратегије учења и црте личности досљедни предиктори академског постигнућа. Иако су у неким мета-анализама снаге њиховог ефекта упоређиване, врло ријетки су радови који их директно пореде на истом узорку. Из тог разлога, нашим истраживањем смо жељели утврдити јединствене и инкременталне ефекте сваке од ових компоненти, контролишући притом и ефекте пола. Узорак је чинило 228 средњошколаца (103 женског пола, 45.0%). Општа когнитивна способност је процјењивана путем 15 одабраних ставки са ИЦАР теста прогресивних матрица (Condon, & Revelle, 2014). За самопроцјену учесталости кориштења стратегија учења је кориштено 11 ставки из Бања Лука Инвентара стратегија учења (Lakić et al., 2015) које су у ранијем истраживању идентификоване као дјелотворне, док су HEXACO црте личности процјењиване путем BHI упитника (de Vries, 2013). Очекивано, дјевојке су имале виши просјек оцјена на крају школске године, а појединачно гледано је општа когнитивна способност била убједљиво најснажнији корелат оцјене. Након што смо контролисали ефекте пола и опште когнитивне способности, те користили метод бејзијанског упросјечавања за одабир преферираних модела, опажено је да инкрементални допринос пет одабраних стратегија учења прелази 10%, док је за црте личности он био занемарив. Осим што потврђује налазе о значају опште когнитивне способности, наше истраживање показује да извјесне стратегије учења независно од интелигенције доприносе школском постигнућу, а да је ефекат црта личности вјероватно посредан и значајно слабији. У дискусији наглашавамо потребу за подучавањем дјелотворних стратегија учења.