Генерална породична дисфункционалност и парентификација, као критеријуми одабира занимања

Сажетак

Рана искуства породичне дисфункционалности и парентификације могу утицати на развој индивидуе, укључујући и каријерне изборе. Досадашња истраживања указују на повезаност ових варијабли са каријерним одлукама – често кроз оријентацију ка помажућим занимањима. Циљ овог истраживања био је да испита однос опште породичне дисфункционалности и парентификације са мотивима за избор професије, посматран у контексту студија и радног ангажмана. Узорак обухвата 456 испитаника (73% жена) из БиХ, узраста 18–45 година (M=26.26, SD=6.51). Мјере су обухватиле SCORE-15 индекс породичне дисфункционалности, упитник инструменталне и емоционалне парентификације те листе са 11 критеријума/мотива за избор студија и радног ангажмана. Резултати указују да је интерес за професију најважнији критеријум за упис студија (84.2%) и избор радног ангажмана (51.8%). Корелациони налази сугеришу да су дисфункционалност и парентификација повезане с јачом оријентацијом ка помажућим мотивима и мањом бригом о каснијем запослењу. Код избора радног ангажмана, виши нивои дисфункционалности и парентификације кореспондирају с принципом „онога што је доступно“, уз смањену важност интереса за професију и иностраног каријерног просперитета. Иако су ефекти скромног интензитета (r=|.14|–|.21|), резултати указују на потенцијалне механизме којима ови породични фактори могу утицати на доношење каријерних одлука.