Oбразовни ефекти контекстуалног и деконтекстуалног учења у настави српског језикa
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2324259SКључне речи:
Контекстуално учење, деконтекстуално учење, традиционална настава, образовни ефектиСажетак
Рад представља експериментално истраживање у којем су освијетљени теоријски, педагошко-психолошки, дидактички и функционални методички аспекти контекстуалног учења у традиционалној настави. Полазећи од тих аналитичко-синтетичких и компаративних приступа инвентивно је операционализован тематски прикладан методолошки концепт научне валоризације образовних ефеката контекстуалног и деконтекстуалног учења у настави у оквиру посебно конструисаних система вјежби у настави српског језика. Током школске 2019/2020. године, након савјетодавног рада са експериментаторима у двије етапе, успјешно је реализовано истраживање и провјерен дидактички експеримент у оквиру наставног предмета српски језик са експерименталним и контролним групама. Узорак су били ученици петог разреда ЈУ ОШ „Свети Сава“ у Бијељини. Студиозна анализа и синтеза квантитативних и квалитативних показатеља иницијалних и финалних испитивања недвосмислено указују на научно поуздане генерализације образовних ефеката контекстуалног учења у настави српског језика у моделу традиционалне наставе. Код ученика који су учили контекстуално евидентни су бољи образовни ефекти у брзини читања, разумијевању прочитаног текста, култури писменог изражавања, развоју рјечника. Контекстуално учење није допринијело значајнијем интензивирању знања из граматике и правописа. Дати резултати указују на значај примјене контекстуалног учења у настави српског језика и велику могућности имплементације оваквог вида учења и рада у савременој школи, дајући значајан допринос развоју педагошке мисли, дидактике и савремене методике разредне наставе.
Референце
Beatson, G. (1972). Steps to an ecology of mind. Northvale: Jason Aronson, Inc.
Biggs, J. B., Kembler, D., & Leung, D. (2001). The revised two-factor study process questionnaire: R-SPQ-2F. British Journal of Educational Psychology, 71, 133–149.
Brown, B. L. (1998). Applying constructivism in vocational and career education. Information Series No. 378. Columbus: ERIC Clearinghouse on Adult, Career, and Vocational Education, Center on Educational and Training for Employment, The Ohio State University.
Brown, T. A. (2015). Confirmatory factor analysis for applied research (2nd ed.). The Guilford Press.
Cohen, J. (1988). Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd ed.). Lawrence Erlbaum Associates.
Cohen, B. H. (2008). Explaining psychological statistics (3rd ed.). John Wiley & Sons, Inc.
Crocker, L., & Algina, J. (2006). Introduction to classical and modern test theory. Mason, OH: Cengage.
Dewey, J. (1952). Experience and education. The Macmillan Company.
Hamilton, J., & Singwhat, T. (2010). Teaching and learning: ASEM blended learning system approach. Higher Education Research and Development, 29(1), 1–16.
Harwell, M. (2003). Summarizing Monte Carlo results in methodological research: The single-factor, fixed-effects ANCOVA case. Journal of Educational and Behavioral Statistics, 28, 45–70.
Ilić, M. (2015). Didaktika i sloboda učesnika nastavnog procesa. In Zbornik radova Nauka i sloboda (pp. 645–667). Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet Pale.
Ilić, M. (2017). Kontekstualizovana nastava u teoriji i praksi. In Zbornik Banjalučki novembarski susreti (pp. 391–408). Banja Luka: Filozofski fakultet.
Ilić, M. (2020). Didaktika. Banja Luka: Filozofski fakultet.
Johnson, P. O., & Fay, L. C. (1950). The Johnson-Neyman technique: Its theory and application. Psychometrika, 15(4), 349–367.
Johnson, E. B. (2002). Contextual teaching and learning: What it is and why it’s here to stay. Thousand Oaks, CA: Corwin Press.
Pavlović, Z. (2016). Prezentovanje znanja u udžbenicima fizike. Filozofski fakultet, Istočno Sarajevo.
Piters, R. Stanley. (2012). Ciljevi obrazovanja – Pojmovno istraživanje. Reč, 28, 11.
Puri, M. L., & Sen, P. K. (1969). Analysis of covariance based on general rank scores. Annals of Mathematical Statistics, 40, 610–618.
Rutter, M. (1983). School effects on pupil progress: Research findings and policy implications. Child Development, 54(1), 1–29.
Rutherford, A. (1992). Alternatives to traditional analysis of covariance. British Journal of Mathematical and Statistical Psychology, 45(2), 197–223. https://doi.org/10.1111/j.2044-8317.1992.tb00988.x
Stepansky, V. I. (2006). Psihoinformatsiya: Teoriya i eksperiment. Moscow: Moscowskij psihologosotsialnyj institut.
Schunk, D. (2005). Commentary on self-regulation in school contexts. Learning and Instruction, 15, 173–177.
Špijunović, K., & Maričić, S. (2017). Kontekstualni pristup učenju i poučavanju u početnoj nastavi matematike. In Banjalučki novembarski susreti 2016. Filozofski fakultet, Banja Luka.
Verbitsky, A. A. (2004). Kompetentnostny podkhod i teoriya kontekstnogo obucheniya. Moscow: ITS PKPS.
Verbitsky, A. A., & Kalashnikov, V. G. (2010). Category of “context” in psychology and pedagogics. Moscow: Logos.
Wilcox, R. R. (2003). Applying contemporary statistical procedures. San Diego, CA: Academic Press.
##submission.downloads##
Објављено
Лиценца
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
