Доживљај ученика средњих школа о онлајн и скраћеној настави за вријеме пандемије у односу на традиционални начин извођења наставе
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2324339RКључне речи:
настава током COVID-19 пандемије, онлајн настава, скраћена настава, особине личности, задовољство животомСажетак
Циљ истраживања био је испитати како су средњошколци из Републике Српске доживјели модалитете онлајн и скраћене наставе током COVID- 19 пандемије, у односу на традиционалну наставу прије пандемије. Провјерено је и колико се доживљаји наставе могу објаснити разликама у особинама личности и општим задовољством животом ученика. Узорак је обухватио 673 средњошколца, који су Скалом ученичког доживљаја наставе самопроцјењивали своје виђење скраћеног, онлајн и традиционалног модалитета наставе, по димен зијама оптерећења и задовољства. Доживљај скраћеног модалитета наставе, који је био актуелан у тренутку испитивања, додатно је испитан питањима отвореног типа. Резултати показују да је задовољство традиционалном наставом највише, а онлајн наставом најниже. Највише је оптерећење онлајн, а најниже скраћеном наставом Задовољство је веће од оптерећења за традиционалну и скраћену наставу, а оптерећење је више од задовољства за онлајн наставу. Особине личности и задовољство животом ученика релативно ниско предвиђају димензије доживљаја наставе (3.3–10.1% објашњене варијансе), уз два тренда: савјесност и задовољство животом су релативно конзистентни позитивни предиктори задовољства и негативни предиктори оптерећености. Ипак, статистичка контрола особина личности и задовољства животом углавном доводи до губитка разлика у нивоима оптерећења и задовољства по компарираним модалитетима наставе. Квалитативне анализе доживљаја скраћене наставе сугеришу да ученици као највеће мане овог модалитета истичу недостатак (наставног) времена, неадекватан концепт и начин извођења наставе, преоптерећеност и ускраћеност за знање. Интересантно је да се слични аспекти истовремено издвајају и као предност, јер неки ученици похваљују адекватност концепта и начина извођења наставе, више слободног времена, мање времена проведеног у школи и мању оптерећеност.
Референце
Abdullah, F., & Kauser, S. (2023). Student’s perspective on online learning during pandemic in higher education. Qual Quant, 57, 2493–2505. https://doi.org/10.1007/s11135-022-01470-1
Adnan, M. & Anwar, K. (2020). Online learning amid the COVID-19 pandemic: Students’ perspectives. Journal of Pedagogical Sociology and Psychology, 2(1), 45–51. https://doi.org/10.33902/JPSP.%202020261309
Baird, M. D., Cantor, J., Troxel, W. M., & Dubowitz, T. (2022). Job loss and psychological distress during the COVID‐19 pandemic: Longitudinal Analysis from residents in nine predominantly African American low‐income neighborhoods. Health Economics, 31(9), 1844–1861. https://doi.org/10.1002/hec.4536
Basyouni, S. S., & El Keshky, M. E. S. (2021). Job insecurity, work-related flow, and financial anxiety in the midst of COVID-19 pandemic and economic downturn. Frontiers in Psychology, 12, Article 632265. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.632265
de Miquel, C., Domenech-Abella, J., Felez-Nobrega, M., Cristobal-Narvaez, P., Mortier, P., Vilagut, G., ... & Haro, J. M. (2022). The mental health of employees with job loss and income loss during the COVID-19 pandemic: The mediating role of perceived financial stress. International Journal of Environmental Research and Public Health, 19(6), Article 3158. https://doi.org/10.3390/ijerph19063158
Desabayla, R. R. (2023). Students’ perspectives on online education during COVID-19 pandemic: A case study. Puissant, 4, 841–852.
Diener, E., Emmons, R. A., Larsen, R. J., & Griffin, S. (1985). The Satisfaction With Life Scale. Journal of Personality Assessment, 49(1), 71–75. https://doi.org/10.1207/s15327752jpa4901_13
Dragosavljević, S., Petković, T., Lugonja, L., & Subotić, S. (2020, novembar). Mentalno zdravlje, koping i školskoakademske bojazni srednjoškolaca i studenata iz BiH u doba COVID-19 pandemije. Rad prezentovan na konferenciji Banjalučki novembarski susreti, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina.
Irawan, A. W., Dwisona, D., & Lestari, M. (2020). Psychological impacts of students on online learning during the pandemic COVID-19. KONSELI : Jurnal Bimbingan Dan Konseling, 7(1), 53–60. https://doi.org/10.24042/kons.v7i1.6389
John, O. P., Donahue, E. M., & Kentle, R. L. (1991). The Big Five Inventory – versions 44 and 54. University of California, Berkley, Institute of Personality and Social Research.
John, O. P., Naumann, L. P., & Soto, C. J. (2008). Paradigm shift to the integrative Big Five trait taxonomy: History, measurement, and conceptual issues. In O. P. John, R. W. Robins, & L. A. Pervin (Eds.), Handbook of personality: Theory and research (3rd ed.) (pp. 114-158). Guilford Press.
Jokić-Begić, N., Hromatko, I., Jurin, T., Kamenov, Ž., Keresteš, G., Kuterovac Jagodić, G., ... & Sangster Jokić, C. (2020). Kako smo? Život u Hrvatskoj u doba korone: Preliminarni rezultati istraživačkog projekta. Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. https://web2020.ffzg.unizg.hr/covid19/wp-content/uploads/sites/15/2020/06/Kako-smo_Preliminarni-rezultati_brosura.pdf
Jorgić, D., & Marić, T. (2020, novembar). Roditeljska podrška djeci i mladima u vrijeme pandemije virusa korona (COVID-19). Rad prezentovan na konferenciji Banjalučki novembarski susreti, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina.
Keleman, A., & Subotić, S. (2022). Opinions of students, professors, and parents about online teaching in high schools during the first wave of the COVID-19 pandemic. In M. Videnović, N. Simić, I. Stepanović Ilić, K. Damnjanović & M. Rajić (Eds.), Proceedings of the XXVIII scientific conference: Empirical studies in psychology (pp. 73-75). Institute of Psychology, Laboratory for Experimental Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade.
Lai, A. Y. K., Lee, L., Wang, M. P., Feng, Y., Lai, T. T. K., Ho, L. M., ... & Lam, T. H. (2020). Mental health impacts of the COVID-19 pandemic on international university students, related stressors, and coping strategies. Frontiers in Psychiatry, 11, Article 584240. https://doi.org/10.3389/fpsyt.2020.584240
Lang, F. R., John, D., Ludtke, O., Schupp, J., & Wagner, G. G. (2011). Short assessment of the Big Five: Robust across survey methods except telephone interviewing. Behavior Research Methods, 43(2), 548–567. https://doi.org/10.3758/s13428-011-0066-z
Lischer, S., Safi, N., & Dickson, C. (2021). Remote learning and students’ mental health during the Covid-19 pandemic: A mixed-method enquiry. Prospects, 1-2. https://doi.org/10.1007/s11125-020-09530-w
Lorenzo-Seva, U., & Ferrando, P. J. (2013). Factor 9.2: A comprehensive program for fitting exploratory and semiconfirmatory factor analysis and IRT models. Applied Psychological Measurement, 37(6), 497–498. https://doi.org/10.1177/0146621613487794
Lorenzo-Seva, U., & Ten Berge, J. M. (2006). Tucker’s congruence coefficient as a meaningful index of factor similarity. Methodology, 2(2), 57–64. https://doi.org/10.1027/1614-2241.2.2.57
Mailizar, Almanthari, A., Maulina, S., & Bruce, S. (2020). Secondary school mathematics teachers’ views on e-learning implementation barriers during the COVID-19 pandemic: The case of Indonesia. Eurasia Journal of Mathematics, Science and Technology Education, 16(7), 1–9. https://doi.org/10.29333/EJMSTE/8240
Marić, T., & Subotić, S. (2022). Students’ experiences of the effectiveness of the teaching process during the shortened live school classes following the online teaching phase of the COVID-19 pandemic. In M. Videnović, N. Simić, I. Stepanović Ilić, K. Damnjanović & M. Rajić (Eds.), Proceedings of the XXVIII scientific conference: Empirical studies in psychology (pp. 76-78). Institute of Psychology, Laboratory for Experimental Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade.
Nakhoda, K., Ahmady, S., Fesharaki, M. G., & Azar, N. G. (2021). COVID-19 pandemic and e-learning satisfaction in medical and non-medical student: A systematic review and meta-analysis. Iranian Journal of Public Health, 50(12), Article 2509. https://doi.org/10.18502/ijph.v50i12.7933
Niemi, H. M., & Kousa, P. (2020). A case study of students’ and teachers’ perceptions in a Finnish high school during the COVID pandemic. International Journal of Technology in Education and Science (IJTES), 4(4), 352-369. https://doi.org/10.46328/ijtes.v4i4.167
Radetić-Lovrić, S., Runić, N., Cvijanović, N., Anđić, B., Đurić, D., Mojić, D., & Ružić Milunić, G. (2022). Vaspitanje i obrazovanje u doba COVID-19 pandemije: Stavovi učenika, nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika o vaspitno-obrazovnom radu tokom COVID-19 pandemije u školama i predškolskim ustanovama u Republici Srpskoj [Izvještaj istraživanja]. Društvo psihologa Republike Srpske, Banja Luka. https://dprs.rs.ba/wp-content/uploads/2022/04/Васпитање_и_образовање_у_вријеме_COVID-19_пандемије_Извјештај_Истраживања.pdf
Xu, T., & Xue, L. (2023). Satisfaction with online education among students, faculty, and parents before and after the COVID-19 outbreak: Evidence from a meta-analysis. Frontiers in Psychology, 14, Article 1128034. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2023.1128034
Zhu, W., Liu, Q., & Hong, X. (2022). Implementation and challenges of online education during the COVID-19 outbreak: A national survey of children and parents in China. Early Childhood Research Quarterly, 61, 209–219. https://doi.org/10.1016/j.ecresq.2022.07.004
Zuković, S., Stojadinović, D., & Slijepčević, S. (2023). Factors of students’ perceived satisfaction with distance learning during the COVID-19 pandemic. DHS 1(22), 319–338. https://doi.org/10.51558/2490-3647.2023.8.1.319
##submission.downloads##
Објављено
Лиценца
Сва права задржана (c) 2024 Маја Рујевић, Синиша Суботић
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
