Xеленистичко педагошко насљеђе
DOI:
https://doi.org/10.7251/FLZB2223085BКључне речи:
хеленизам, педагошко насљеђе, Александрија, александријска филозофска школа, катихизаторска школаСажетак
Хеленизам представља спој хеленске културе са оријенталном. Историогра фија није била изградила јединство мишљења када су у питању како географске, тако и хронолошке границе хеленизма. Ранији хеленизам траје до 1. вијека прије нове ере, а позни од почетка 1. вијека прије нове ере и траје до почетка 6. вијека нове ере (Калезић, 2005). Будући да је у питању дужи временски период у којем се преплићу двије епохе – античка и ранохришћанска – било је, с једне стране, врло изазовно, а са друге, захтјевно проучити сусрет ове двије епохе, посебно са педагошког аспекта. Зато смо поставили циљ овог рада: проучити хеленистичко педагошко насљеђе. Циљ је операционализован на задатке: 1) проучити значење и поријекло израза хеленизам; 2) проучити и анализирати сусрет античке и ранохришћанске епохе; 3) проучити катихизаторску/ богословску школу у Александрији. У складу с овако постављеним задацима конципирали смо поглавља у раду. Током проучавања коришћене су метода теоријске анализе и историјска метода. Резултати проучавања представљени су у раду. За наредно проучавање било би значајно сагледати педагошке елементе из хеленске културе у земљама које су је наслиједиле (Римско царство, Византија).
Референце
Bralić, Ž. (2009). Visoko obrazovanje u ranom hrišćanstvu – Klement i Aleksandrijska katehetička škola. Godišnjak Fakulteta bezbednosti, 223–244.
Đurić, M. (2003). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Gregorić, P., Grgić, F. i Grgić, M.-H. (ur.) (2005). Helenistička filozofija – Epikurovci, stoici i skeptici. Zagreb: Kruzak.
Grupa autora. (2008). Istorija čovečanstva. Grčka. Beograd: Mono i Manjana
Jeger, V. (2007). Rano hrišćanstvo i grčka paideja. Beograd: Službeni glasnik.
Jovanović, M. (2011). Iz Hermesove palestre - prilog istoriji klasične filologije kod Srba. Beogad: Filološki fakultet.
Kalezić (2005). Antička filosofija. Beograd: Izdavački fond Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i Pravoslavni bogoslovski fakultet.
Papazoglu, F. (1995). Istorija helenizma, Vladavina Aleksandra Velikog Doba Dijadoha. Beograd: Nauka i društvo.
Petronijević, B. (2002). Predavanja iz istorije filosofije. Beograd: Plato.
Poljak, M. (2009). Filon Aleksandrijski kao spona između antike i srednjeg vijeka. Filozofska istraživanja, 116/29, 657–668.
Pranjić, M. (2012). Odgojno-teorijska dvojba ranog kršćanstva. Crkva u svijetu, 3, 322-347.
Ranovič, A. B. (1962). Helenizam i njegova istorijska uloga. Sarajevo: Veselin Masleša.
Ristović, N. (2005). Starohrišćanski klasicizam. Pozitivni stavovi starohrišćanskih pisaca prema antičkoj knjizi. Beograd: Čigoja štampa.
Ristović, N. (2010). Hrišćanstvo i antičko nasljeđe. Beograd: Institut za teološka istraživanja.
Sando, D., Živković. I. (2015). Pravoslavna pedagogija. Beograd: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne vrkve.
Sladoje Bošnjak, B. (2018). Teoantropološki aspekti u vaspitanju. Beograd: Jasen.
Stamatović, S. (2022). Pojam helenističke filozofije (doktorska disertacija). Split: Filozofski fakultet.
Šestun, I. G. (2013). Pravoslavna pedagogija – ontološke i istorijsko-teorijske osnove pedagogije pravoslavne civilizacije. Kragujevac: Kalenić.
Šijaković, B. (2013). Prisutnost transcendencije. Helenstvo, Hrišćanstvo, Filosofija. Beograd: Službeni glasnik.
Žlebnik, L. (1983). Opšta istorija školstva i pedagoških ideja. Beograd: Prosvetni pregled i Gornji Milanovac: Dečje novine.
##submission.downloads##
Објављено
Лиценца

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.